Физичка активност је изузетно важна за за правилан раст и развој детета. Деца све више времена проводе у пасивном положају. Дуготрајно и неправилно седење испред ТВ-а, рачунара, радног стола лоше утичу држање тела, раст и развој детета.
Као последица лоших навика у исхрани деце и недовољне физичке активности јавља се пораст броја гојазне деце. Поред фактора као што су генетске предиспозиције и социоекономски статус родитеља, понашање и навике детета су један од кључних разлога развоја гојазности. Овде се пре свега мисли на начин исхране и ниво физичке активности.
Недовољно физичке активности у току дана може утицати на појаву деформитета кичменог стуба, равног стопала, и уопште на неправилно држање тела.
Павилно дозирана физичка активност и адекватан одабир вежби позитивно утиче на општи метаболизам, на локомоторни и респираторни систем. Развија се снага срчаног мишића и капацитет коронарних артерија.
Физичка активност вишеструко утиче на функционисање и развој деце. Активним учешћем у некој од активности смањује се хиперактивност деце, повећава се обим пажње, развијају се и проширују друштвени контакти. Физичком активношћу се, такође, каналишу могуће деструктивне тежње и агресивни облици понашања у друштвено прихватљиве облике понашања.
Физичке активности неопходно је спроводити у континуитету. Деца у прешколском узрасту треба да буду активна кроз игру јер је то основна активност у том периоду. Деца кроз игру „прерађују“ своје искуство, уче и усвајају вредности. Игра је иманентна дечја потреба. Она треба да буде спонтана, израз дечјих жеља и преференција. Одрасли су ту да игру усмеравају и постављају ограничења која се односе на безбедност деце.
За физичке активности не постоје ограничења која се односе на доњу и горњу старосну границу. Наравно, узрасне карактеристике се морају узети у обзир при одабиру врсте вежби и нивоа оптерећења. У предшколској установи „Радост“ постоји пракса да све групе, изузев јаслених, имају физичке активности у сали која је предвиђена за то. При осмишљавању активности као изворе користимо приручнике и Интернет.
Савремен начин живота не оставља много времена за физичке активности.Од најранијег периода треба навикавати децу да одвоје део времена за рекреацију. Навике стечене у детињству тешко се мењају. Вежбање деци треба да је део свакодневнице. За време физичких активности стимулише се правилно дисање, подстиче циркулација, ојачава имунитет, спречава настанак гојазности, формира се правилно држање тела. Деца кроз вежбање стичу самопоуздање, усвајају позитивне вредности и уче се здравом начину живота.
Веома је важно да родитељи одвоје време за овакав вид активности. Нека свакодневна шетња постане породични ритуал. Подстичите дете на свакодневно кретање и физичку активност. Омогућите му што више простора за кретање. Уколико сте у могућности, организујте активности у води и на снегу. Барем у нашој средини постоје уређени паркови и игралишта са разноврсним справама за игру. Временске прилике не треба да буду изговор. Разумљив је страх родитеља да се деца не повреде или испрљају, али их треба пустити да трче, скачу, истражују и креирају. Колико је игара које деца више не упражњавају? Да ли сте деци некада причали о томе чега сте се ви играли? Од реквизита није требало много – обична лопта, кликери, или само мало времена и воље.
Како развијамо моторику? Нека се деца крећу као да ходају по леду, као да негде не желе да стигну, као медвед или зец. Од треће до шесте године могу брзо трчати, пети се на дрвеће (уз асистенцију родитеља). Што пре их учити да пливају-пливање ангажује све групе мишића! Пред полазак у школу дечаци могу играти фудбал, девојчице да се баве гимнастиком.
